Prva akademska vajarka Subotice Ana Bešlić

Prva akademska vajarka u Subotici Ana Bešlić (1912-2008)  izrađivala spomenike, ko i skulpture u složenim prirodnim i arhitektonskim prostorima.  Ana Bešlić je primer pridstavnika posleratne jugoslovenske skulpture. Ona se izdvaja po tom što je van tradicionalni tokova tražila putokaz ličnog razvoja, a izgradila je individualni svit oblika koji se realizuje jezikom čiste forme.

Ana Bešlić je poklonila dio svojih radova Gradskom muzeju Subotica i dio legata je nikoliko puta bio prikazan kroz različite izložbe. Rič je o radovima koji obuhvataje njezin stvaralački period od 60-tih godina prošlog vika. Njezine pastele, ali i asocijativne forme, oble površine i njezini najapstraktniji radovi.Ana Bešlić je bila priznata u svom radu i živila je u okruženju koje je priznaje.Kretala se stilski od perioda realizma do krajnje apstrakcije, odnosno razlaganje formi

Inače, Ana Bešlić je bila ponosna Bunjevka jugoslovenski orijentisana, koja je izrađivala spomenike, ko i skulpture u složenim prirodnim i arhitektonskim prostorima. Svojom izložbom priređenom sa Đorđom Božanom otvara gradsku izložbenu salu u Subotici 1954.godine.Jedna je od osnivača vajarske grupe “Prostor 8” 1957. godine.

Izlagala je na brojnim izložbama skulpture. Uručena joj je nagrada dr Ferenc Bodrogvari, i Pro urbe 1997.godine kada je održana njezina poslidnja izložba Belo, volim te ,belo. Ana Bešlić je primer pridstavnika posleratne jugoslovenske skulpture. Ona se izdvaja po tome što je van tradicionalni tokova tražila putokaz ličnog razvoja, a izgradila je individualni svet oblika koji se realizuje jezikom čiste

forme. Nakon završetka rata vratila se u Beograd 1945.godine, na Akademiju likovni umetnosti, kod

Sretena Stojanovića i Radeta Stankovića. Kada je završila Akademiju, Ana Bešlić ulazi u Majstorsku radionicu Tome Rosandića. Savit za nauku i umitnost je 1948. godine osnovo majstorske radionice. Saradnike majstor je biro putem konkursa. Ana Bešlić je tokom svog rada izrađivala je i spomenička i skulpturalna dila koja se svojom formom razlikuju od velikih monumentalnih spomenika.

Tu se posebno izdvaja tema i oblik spomenika. Na primer, Majka i sin - spomenik žrtvama fašizma u Aleksandrovu kod Subotice (1955), Ptice fontana na Paliću (1957), Spojene forme u parku vile Izvršnog vića Srbije Beograd (1961), Grupa postavljenja isprid dispanzera u Subotici (1965), Baklja sićanja u Bajmoku (1971), i drugo.

https://www.youtube.com/watch?v=6Di5Tk44ReE&ab_channel=Bunjeva8DkaMatica

 

 

 

 

Pritraga

Aktuelno u Riči

Prid nama je novi broj.

Poveznice

Zaslužne žene o kojima se malo zna