Održano Veliko bunjevačko prelo

Na jednom od četiri Bunjevačka nacionalna praznika – Dan Velikog prela po običaju izabrana je najlipša  „Preljska pisma“ naziv je dela Geze Babijanovića, dok je najlipša prelja prelja bila je Dunja Babić, prva pratilja Jovana Francišković, a druga Milica Anđelković.

Da podsitimo, Bunjevci i Bunjevke na Dan velikog prela sićaju se kad su prvi put proslavili javno Veliko prelo 1879. godine u Subatici.

Od te, 1879. godine, do danas, Bunjevci su prošli trnovit put, ali danas, u Subatici, u Vojvodini i Srbiji, Bunjevaca i dalje ima i dalje sa ponosom mogu da pokažu kako čuvaju svoju tradiciju i kulturu.

“Svim Bunjevcima i Bunjevkama čestitam ovaj praznik i želim da nas na budućem popisu budu puno više na ovom putu koji smo mi zacrtali i kojim iđemo već više od tri vika. Prelo je naš veoma stari običaj, taj običaj smo doneli u ove krajeve i pre više od tri i po vika, a obilužavamo prela i danas. Prvo javno Veliko prelo je održano 1879. godine, a danas smo prvi put ovako javno proslavili Veliko prelo u Subatici, u varoši u kojoj je bunjevački jezik u službenoj upotribi. Slavlje je time veće i svečanije, i proglašenje bunjevačkog kao službenog jezika je prekretnica u svemu što radimo”, istakla je dr Suzana Kujundžić Ostojić, pridsidnica Nacionalnog savita bunjevačke nacionalne manjine. 

Jednom od četiri nacionalna praznika Bunjevaca prisustvo je i podpridsidnik NSBNM Dejan Parčetić i  UG „Bunjevačko kolo“ iz Sombora.

“Zadovoljstvo i čast što sam došao u Subaticu na Veliko bunjevačko prelo.Ako znamo da je Veliko bunjevačko prelo jedno od četiri najznačajnija naša nacionalna praznika, samim tim je i obaveza nas Somboraca da dođemo u Subaticu.  Ove godine nismo mogli da održimo i prelo u Somboru, ali smo se dogovorili da, kao zajednica, moramo da održimo bar jedno prelo uprkos aktuelnoj epidemiološkoj situaciji. Logično je bilo da to bude Subatica, jer tu ima i najviše Bunjevaca”, reko je Dejan Parčetić.

 U ime varoši Subatice  i gradonačelnika Stevana Bakića praznik je svim Bunjevcima  čestito Srđan Samardžić, član Varoškog vića zadužen za oblast privrede.

“Zadovoljstvo je biti na Prelu i u uslovima kada je bilo teže organizovati ovakav skup. Pre 143, odnosno 1879. Godine je prvi put organizovano Veliko prelo, a danas je ovo nacionalni praznik ove zajednice. Subotica je  grad u kome je bogatstvo kulture sadržano u mozaiku različitosti. U tom smislu bunjevačka zajednica doprinosi i obogaćuje kulturni sadržaj Subotice”, kazo je Samardžić.

Zoltan Kudlik, pomoćnik pokrajinskog sekretara za kulturu, javno informisanje i odnose sa virskim zajednicama, sektor za kulturu nacionalni manjina – nacionalni zajednica istako je da Bunjevci imaje  dobru saradnju sa pokrajinskim strukturama.

"Svake godine mnogo bunjevačkih udruženja aplicira i dobije sredstva po pokrajinskim konkursima. Drago mi je da jedna ovakva zajednica i dalje živi, da ima jedno ovako kulturno bogatstvo i da čuva svoju tradiciju", dodo je Zoltan Kudlik

Milimir Vujadinović, narodni poslanik u Narodnoj skupštini Republike Srbije je  Bunjevce pridstavio ko zajednicu koja je za Subaticu i Srbiju jednako značajna ko sve druge nacionalne zajednice.

“O tom značaju govore i postupci koje smo sproveli, a koji se tiču proglašavanja bunjevačkog jezika za službeni u Subotici. Ponosni smo što danas i Bunjevci imaju sva prava kao i svi drugi narodi. Sa druge strane, ja sam ponosan što pripadam političkoj opciji i državi koja poštuje prava svih onih koji žive u Srbiji. Srbija ne bi bila ono što jeste kada bi svi bili jedan narod. Kao neko ko se bavi pitanjem srpske zajednice u regionu, bio bih ponosan i kada bi srpska zajednica u nekim od okolnih zemalja uživala sva ona prava koja uživaju manjinske zajednice u Srbiji. Kada bi obim prava srpske zajednice u nekim državama regiona bio kao status nacionalnih manjina kod nas,  naravno govorim samo u neki, je na primer u Mađarskoj i Rumuniji status našeg naroda je uređen i dobar.Na kraju, ponosan sam što svi zajedno živimo u zemlji u kojoj svako svoje pismo i jezik svakodnevno može upotrebljava  bez bojazni da će table ili znakovi biti razbije i srušeni, jer sun a nekom drugom pismu i jeziku”, naglasio je Vujadinović.

 

Dramska sekcija Kulturno-umitničkog društva „Bunjevka“ izvela je prigodan dramski prikaz, a tom prilikom je dočaran dilić atmosfere sa nekadašnji prela u bunjevačkoj zajednici.

foto: bunjevci.net i Sandra Iršević