Obilužen Ris

U okviru programa obilužavanja jednog od najznačajniji nacionalni praznika Bunjevaca „Dana Dužijance“, čija se završna svičanost održava 15. avgusta, na salašu porodice Mirka i Slavice Babičković, te na njivi Jose i Ane Cvijanov, organizovan je prikaz stare tehnike košenja, koju Bunjevci nazivaju “Ris”. 

Na salašu porodice Babičković, okupilo se i mlado i staro, odakle se povorka dalje uputila ka obližnjoj njivi di se učestvovalo u risu. Kako običaj nalaže, risari, pridvođeni bandašem, prvo će iskoračat pripelicu u njivi po kojoj će se vršiti kosidba. U prvom redu našo se najiskusniji med koscima, koga u stopu prati risaruša koja sakuplja i veže žito u snopove, a za njom i dica koja pletu užad. 

Kako risar, Grgo Pećerić, objašnjava za dobar i lak poso najbitnija je kosa, odnosno znanje kosca da alatku dobro pripremi. Što znači da kosu triba  dobro otkovati, da bi bila oštra poput žileta. Kad se kosa kuje za žito, objašnjava on , kov se odbija doli i triba da je širok. Ona triba da izdrži do ručka, u najboljem slučaju do užne, ukoliko pak ne izdrži risaru je u polju uvik pri ruki  alat za otkivanje: dvi babice i kalapač. 

 Prid veštim rukama risara, klasje gotovo da samo pada. Tada nastupaje risaruše. One, kako divani Marija Bošnjak, uža se pletu ranom zorom dok je na njivi vlažno. Iščupa se žito kukom i  plete se tako što se uzmu dva jednaka snopa i zavijaje se poput pletenice.. Triba bit pažljiv i čvrsto ji uplest kako se ne bi rasplele kada se bacaje. 

U ovom običaju učestvuju i dica i mladi. Četrnaestogodišnja risaruša, Martina Marton, kaže kako joj nije prvi put da učestvuje u ovom običaju i   drago joj je što daje svoj doprinos u očuvanju tradicije bunjevačkog naroda. 

Kada se ris završi i sve se otkosi, te dođe vrime užne, tada se vezuje snoplje na sredini njive i diju krstine. Prvo se dole stavi kurjak, pa se unakrst ređaje snopovi. Posli pletenja vinca, risari i risaruše se vraćaje na užnu na salaš kod domaćina da mu “polože račun”, odnosno kažu kakav je bio ris. Što više krstina, to je bio bolji ris. Ako je godina rodna i domaćin zadovoljan, on organizuje veselje uz svirce i gozbu, koje se završi kolom. Kaže domaćin Babičković i dodaje da je kako se sića kadgod majka stavljala na đeram kaput el ćebe i tako okupljenima na polju dala znak da je došlo vrime užni. 

 Domaćicin zadatak je, kako priča ovogodišnja domaćica Slavica Babičković, da risare i goste sačeka i isprati na njivu, ko i posli svršetka žetve. Žene od jutra pripremaje okrep koji će se poneti na njivu, doručak, odnosno ručak u Bunjevaca. Običaj je da se u polju ide šunka, slanina, kobasica, kiselna, crni i beli luk,i paprika. 

Prikazu običaja košenja žita kod Bunjevaca, porid brojnog naroda, prisustvovali su Milinka Hrćan, pomoćnica pokrajinskog sekretara za nacionalne manjine-nacionalne zajednice, Stevan Bakić, gradonačelnik Subotice, Bojan Šoralov, načelnik Severnobačkog upravnog okruga, kao i Hajnalka Bognar Pastor, član Gradskog veća zadužena za oblast poljoprivrede. 

 Gradonačelnik Subotice, Stevan Bakić, tom prilikom se obratio prisutnima i izrazio zadovoljstvo što je  na risu, na imanju, kako je kazo, dobri domaćina i naveo da je od svi svičanosti i običaja koji vode ka Danu Dužijance, ris svakako najvažniji.

“Koseći žito, na način kako su to vaši preci činili, vi čuvate uspomenu na njih, negujete običaje ali se istovremeno svi podsećamo koliko je bilo potrebno truda, marljivosti i fizičke snage, da se požanje žito sa nepreglednih bačkih njiva, i dodao  da ovaj običaj treba da podseti mlade da je ris bio velika obaveza za sve, da su domaćini kosili, ostali članovi porodice su skupljali žito, pravili snopove, pripremali užinu. Ceo dan su provodili na njivi, složno radeći na suncu, jačajući porodično zajedništvo ulagali su maksimalan trud kako bi podigli svoju decu i obezbedili svoje domaćinstvo”, kaže Bakić.

 Okupljenima se obratila i pokrajinska sekretarka, Milinka Hrćan, istakavši da je važno održavanje praznika od nacionalnog značaja, koji je prija svega važan za očuvanje multietničkog karaktera Vojvodine. Pokrajina ovakve manifestacije  finansijski podržava priko konkursa koji se raspisuje obično početkom godine - zaključila je je Hrćan.

 

Suzana Kujundžić Ostojić, pridsidnica Nacionalnog savita Bunjevaca, izrazila je zadovoljstvo što su Bunjevci dočekali i ovu 2021. godinu da ris naprave baš onako kako triba, od početka do kraja.

“Trudimo se da sačuvamo ovaj običaj, a sa druge strane da okupimo ljude, poljoprivrednike i da čujemo šta je to što su njevi problemi u poslu kojim se oni bave”,  kazla je Kujundžić Ostojić.

 

Bunjevački narod, 15. avgusta, očekuje obeležavanje centralne manifiestacije - Dužijance.

 

 Aleksandra Orlić

Foto: Sandra Iršević