NARODNE  IGRE  BUNJEVACA

 Oblici naši narodni igara mogu se podiliti na nikoliko načina, mada se nijedna klasifika-

cija ne mož  sprovest do kraja, jel se javlja mišanje i ukrštanje vrsta oblika. U glavnim potezi-

ma podila bi izgledala ovako :

            I -   S obzirom na liniju i sliku  koje igrači kretanjem ocrtavaje, oblici su geometrijski :

1.      pravolinijski – kad se kreću livo i desno u pravoj liniji

2.      krivolinijski – kad se kreću livo i desno kružnom putanjom (otvoreno i zatvoreno kolo,

spirala, zmijasta linija, itd.)

3.      površinski – kad se kretanjem naprid, natrag, koso, ocrtava kvadratna, pravougaona, ro-

mbovska površina

II -  S obzirom na vrstu polova oblik mož bit :

1.      muški – pravolinijski, krivolinijski, površinski

2.      ženski -          ’’                   ’’                 ’’

3.      mišoviti -        ’’                   ’’.               ’’

III -  S obzirom na broj učesnika u igri oblik mož bit :

1.      solo igra – pravolinijska, krivolinijska, površinska, muška, ženska

2.      dvojka –           ’’                     ’’                     ’’          ’’            ’’

3.      trojka –            ’’                     ’’                     ’’          ’’            ’’

četvorka –        ’’                     ’’                     ’’          ’’            ’’

4.      igra sa neograničenim brojom učesnika (uz sve gori navedeno)

IV- S obzirom na uzajamnu povizanost igrača, oblik mož bit :

1.      nevezan – povorka i vrsta (pravolinijska, krivolinojska, površinska, muška, ženska, mišovita, sa ograničenim i neograničenim brojom igrača)

2.      razrađeno vizan – kada se igrači, ko obično u kolu- izuzetak Momačko kolo, razriđeno

vezani u lanac i drže se za ruke, ponekad za marame, gajtane, ’’igrače’’, a važe sve odri-

dbe od ranije (pravolinijski, krivolinijski, itd.)

3.      zbijeno vezan – kada su igrači čvrsto vizani i sasvim zbijeni, a drže se za pojas ko u lesi,pod ruku, ukršteno sprid el odsratnag (pravolinijski. itd.)

V - S obzirom na sastav  oblik mož bit :

1.      prost – kada se ocrtava jedna linija el površina (svi oblici)

2.      složen – kada kretanjem igtači ocrtavaje više pravi el krivi linija el površina (naspramne

el paralelne vrsta, dvostruke el trostruke povorke sa figurama, kružna povorka sa solo ig-

račom u sredini, kolo iza kola, kolo u kolu, sa dvojkom, četvorkom, sa prominom oblika

 u toku igre, sa raznim figurama- okretanjem, čučanjem, provlačenjem, zaplitanjem, rasplitanjem, udvojene lese  itd.)

 

B.     TIPOVI NAŠI IGARA

 

Kad dvi el više narodni igara imaje iste karakteristične crte, one pripadaje istom tipu. Po-

što narodne igre mogu bit posmatrane sa različiti tačaka gledišta, to uočavanje njihovi bitni osobina, prema tome i izdvajanje njevi tipova, zavisi od toga sa koje strane posmatramo igre i po

čemu ji svrstavamo u tipske grupe. U ovom elaboratu će tipovi narodni igara biti posmatrani sa gledišta koreografsko- tehnički elemenata koji imaje zajednička bitna obeležja. Iz ovoga proiz-

lazi da narodne igre istog tipa moraje da se potpuno, el skoro potpuno, podudaraju u svim svoji

spoljnjim osobinama, ko što su pravac kretanja, broj i vrsta koraka i sl. Drugim ričima, igre istog tipa moraje imati isti, el gotovo isti, koreografski obrazac.

            Svaka igra, uzeta pojedinačno, ima svoju individualnost, mada sa drugim igrama čini isti tip. Varijante i paralele pojedini igara jesu one igre, koje se u pogledu sklopa uveliko razlikuju od igre sa kojom imaje zajedničko ime, eventualni istu, el sličnu, el čak različitu melodiju, eve-

ntualno isti el sličan, el različit tekst pisme.

 

 

C.     STILOVI  NAŠI  NARODNI  IGARA

 

Stil narodne igre je način na koji narod kolektivno izražava i tradicionalno prinosi 

svoja osićanja i raspoloženja pomoću  anonimno stvoreni pokreta, koraka i položaja tila.

Stil narodne igre je, jednom ričju, način na koji narod igra.

            Ipak, definiciju stila ne triba zaminiti sa definicijom verzije, što je danas čest slu-

čaj. Kada se kaže da je verzija način na koji se izvesna igra odigra, misli se na način u pogledu potpunosti sastava igre.

            Spoljašnja strana stila sastoji se u načinu na koji se izvode razne figure, koraci i pokreti, u priplitanju nogama, jačem el slabijem savijanju kojina, vrckanju, tropanju,tru-

pkanju, treperenju, trešenju, sitnim ukrasnim koračićima, u načinu držanja i hvatanja igrača. To bi u stvari bila tehnika igre.

            Unutrašnja strana igre ogleda se u psihološkoj boji načina igranja, dakle u oduhovljenosti pokreta jednog kolektiva. Da li stil karakteriše vedrina, veselost, polet, snaga, zamah, ozbiljnost, dostojanstvo, skrušenost, ponos, otvorenost el zatvorenost igrača, to bi bila u stvari tehnika igre. Bilo bi zdravo teško  , ako ne i nemoguće, odridit granicu izmed tehnike i stila u kolektivnom smislu riči.

 

 

                                                   Miroslav Vojnić Hajduk – Marača, dipl. Koreograf

 

Tekst je nastao u okviru projekta "Bunjevački običaji u igrama i pismama“ koji je realizovan uz podršku Grada Subotice.Za sadržaj priloga odgovornost isključivo snosi "Bunjevačka matica" i redakcija časopisa "Rič Bunjevačke matice". Stavovi koji su u tekstu ne odražavaju nužno stavove podršku Grad Subotica.

 

Više o ovoj temi pročitajte u novom broju RIČ BUNJEVAČKE MATICE.