Marinsko prelo, kadgod i sad

Prelo je narodni običaj za nas Bunjevce vrlo važan.Kadgod su se na prelima mladi upoznavali. Upravo tad su se rađale i prve ljubavi, pronalazile snaše, el đuvegije.Mnogo je pisama ispivano o njima, nike su nam poznate i pivušimo ji, a nike tek triba stvorit i napisat.

Marinsko prelo se održava  2. februara u čast svi Marija, Mara, Marica i  Mariška.Taj dan je ujedno i njev imendan, tad se po crkvenom kalendaru obilužava praznik Sveta Marija.Tog dana se obavezno ujtru išlo u crkvu na misu, a posli tog pravo na Korzo u šetnju.Svečano odivene divojke u ruva od žoržeta el sukna, krzneni kaput sa svilenom maramom povezanom na dva kraja, privlačile su poglede i izazivale uzdahe momaka.Bila je to prava prilika da pokažu koliko su lipe.Današnje prelo takođe je poznato po lipoti divojaka koje se za ovu priliku posebno priprave. U toku večeri se čak i bira najlipša prelja odevena u skupocenu bunjevačku narodnu nošnju.Izabrat najlipšu nije lako. Defile najlipši prelja omogućava svim prisutnima  u sali da se upoznaje sa svim dilovima ženske bunjevačke narodne nošnje. Nije zgoreg podsiti se po čem su Bunjevke kadgod bile poznate. Njeva otmenost i graciozni hod dokazuju, da oni koji kažu da je bunjevačka narodna nošnja jedna od najlipši na ovim prostorima, ne griše.

          Kad se gosti okupe, kadgod je to bilo u prostoriji Narodnog pozorišta, a danas u kafani „ Spartak“, počinje veselje. Za dobro raspoloženje obično je zadužen tamburaški orkestar, on će da razgali sve prisutne. Pivaje se bunjevačke narodne pisme i pridstavljaje pisnici sa svojim pismama napisanim upravo o prelu. Tako je ovaj događaj  dobio i kulturni značaj, jel se nagrađuju najlipše pisme. Pisma je nastala da zabiluži sićanje na još jedno prelo, još jedan radostan neponovljiv trenutak.

         Na Marinskom prelu se kadgod nije ni ilo, ni pilo. Bila je to igranka na koju su cure obično dolazile sa materom, strinom, el tetkom.Ritko koja je dolazila sama. Zato i nisu svi momci mogli  da otprate svoju izabranicu  posli igranke  do kuće. Danas je prelo ujedno i svečana večera.Osim vina koje se služi, za to veče se pripravlja i tradicionalno bunjevačko ilo krumpirača. Ništa nije bolje od naše krumpirače. Krumpir zacrveni divenica, a dunc el kaki kiseliš samo još pojačaju ilu slast. Da nam je ovog ila svaki dan, pomislio bi i kogod.Umalo da zaboravimo fanke, nikad bolja poslastica. Tušta toga se prominilo, a oni su ostali isti, posuti pra šećerom, koji onima koji ne paze, umiju napravit i bile brkove.Na kraju je tombola, triba štogod i osvojit i ponet kući ko uspomenu. Raduju se svi, i oni što poklone dile, ko i oni što ji osvajaje.

        Tako dođe kraju još jedno prelo. Niko nije tužan jel zna da će dogodine bit drugo. Sve u životu iđe ispočetka već od davne 1879. godine. Rađaju se nove uspomene, al i nove Marije i dok je svita, i vika, i nas biće i Marinskog prela.

                                                                                     učenici Tehničke škule „ Ivan Sarić“

 

 

Maštoviti fanki

            Fanak je tradicionalna bunjevačka poslastica. Okruglog oblika, nalik točku, kadgod se posipao pra šečerom, a danas ga zaslađiju na razne načine. Fanak sa pekmezom, fanak punjen eurokremom, el nikim drugim slatkim dodatkom.

            Fanak bi se moždar mogo i drugačije začinit, jel sve je bolje od praznog fanka.Zato su učenici od I do IV razreda  Osnovne škule „ Pionir“ odlučili da ji učine drukčijim, savremenim, i od plastelina su napravili svoje fanke, odnosno svoje pridloge za fanak nadolazeći vrimena. Kako biste njevu ideju sproveli u dilo dajemo vam recept za fanke, a vi jim dodajte ukus, sladak el slan,  po svojem izboru.

Sastojci za  fanke:

50 gr kvasa,

2 kašike šećera,

prstohvat soli,

500 ml vode,

800 gr brašna,

ulje

Priprema

-          Izmrvit kvas, dodat šećer i prilit sa 200 ml mlake vode.

-          Ostavit da  kvas nadođe

-          Potom dodat prstohvat soli, priostalu vodu i brašno

-          Umisimo  tisto, prikrijemo ga  krpom i ostavimo po sata da naraste.

-          Nakon tog, tisto razvući na oko 1 cm debljine

-          Čašom el modlom vaditi krugove

-          Ostavit ji  oko po sata na sobnoj temperaturi

-          Spustati tisto u vrilo ulje.

-          Fanke  zasladiti po želji.

 

Tekst je nastao u okviru projekta " Umitnički radovi isprepeteni prstima Bunjevaca i Bunjevki “ koji je realizovan uz podršku Pokrajinskog sekreterijata za kulturu, informisanje i verske zajednice.Za sadržaj priloga odgovornost isključivo snosi "Bunjevačka matica" i redakcija časopisa "Rič Bunjevačke matice". Stavovi koji su u tekstu ne odražavaju nužno stavove podršku Pokrajinskog sekreterijata za kulturu, informisanje i verske zajednice.