Lampaši

Dok pišem za ovaj broj  „Riči“ sitila sam  se da sam prva slova pisala i čitala nuz žmirkavu svitlost lampaša.Imali smo lampaš s cilinderom broj 5, srićna sam,jel ga i sad ga imam. Kad se umrčio cilinder, čistio se mekanom krpom el novinom „Borba“.Često se zagledam u njega nuz svitlost elektične sijalice i razmišljam o onom mirnom životu u odnosu na ovaj brzi tempo koji nas prosto tira da žurimo, a ništa baš lipo nepostižemo.

Fenjer se koristio za avliju, kad se išlo u košaru el komaru. Osvitljavo je put, kad smo išli kod komšija na kartanje, a bio je zaštićen od vitra.

Postojali su lampaši (ima i sad) koji su visili na zidu i osvitljavali prostoriju.

Lampaši služe da se otare prašina sa nji, jel se baš lipi na caklo. Na naš salaš u Aleksa Šantiću struja je stigla 1956.godine, sićam se isikli su nam najlipči bagrem, moro je da bude prav da bi struja došla do salaša. To su istorijski trenutki koji se pamte.

 

Marija Horvat

Pritraga

Aktuelno u Riči

Prid nama je novi broj.

Poveznice

Zaslužne žene o kojima se malo zna