Još dvi riči o Dobrici Iršević-Dobri (1947-2021)

JOŠ RIČ – DVI O DOBRICI IRŠEVIĆU -DOBRI

 

Kad sam piso o osnivanju, prvo Bunjevačko-Šokačke, a posli samo Bunjevačke stranke piso sam i o učešću Dobrice Irševića. U tim mutnim vrimenima svaka pomoć nam je dobro došla, a Dobro nam je baš pomago u svakom pogledu. Dosta je samo kazat da brez njega nigdi ne bi mogli otić jel je benzin vridio toliko, koliko mi sebi nismo mogli priuštit. E, zato je naš drug zalego i skinio nam problem s vrata, i nije samo pomago materijalno, išo je i radio sve što je tribalo da novoosnovana stranka stane na noge.

Kad je osnovan Bunjevački kulturni centar iz Subotice,a potom i ogranak u Tavankutu, Dobrica je velik dio poslova priuzo na sebe.  Isto važi i za  i u vrime kad je BKC počo da putuje, prvo po Srbiji, a zatim i po inostranstvu. Ugradio je on tako svoj doprinos u uspihe i ostvarenja BKC-a,a nji nije malo. Nabrojaću samo one najznačajnije:

-       Prvo misto na Republičkoj smotri dičiji ansambala u Ratini, Kraljevo –prvo misto.

-       Šest kolonija slamarki KLAS-rukovodioci Ana Crnković, Blaženka Mandić i Ivana Dulić.

-       Snimanje trajnog zapisa bunjevački igara za Centar za proučavanje narodni igara Srbije (FMU u Beogradu).

-       Nastup na Svitskoj smotri folklora SOŽSKI KARAGOD – prvo misto dva puta.

-       Nastup na XI internacionalnoj smotri nacionalni manjina i etnički zajednica u Legnici, Poljska – podila prvog mista sa ansamblom MARIJAČI iz Meksika

-       Višestruki nosioci zlatni plaketa sa Intrnacionalne smotre folklora.

-       PRIMORSKO-Primorsko, Bugarska.

 

Rođen u Tavankutu 20.avgusta 1947.godine od oca Šime i majke Marije. Volio je svoj Tavankut iako je živio sa porodicom u gradu, a svoj narod nikad nije zaboravio. Borio se za Bunjevce i Bunjevke da dobiju svoja prava u najgore vrime 90-tih godina prošlog vika, kada se nije smilo kasti da su Bunjevac. Srcem je pomago svima, a kada se politika uplela od 2003.godine polako se povuko iz javnog nastupanja, ali osto da pomaže. Na svoju dicu je preno osićaj pripadnosti Bunjevcima sa kojima se dičio i uvik je divao o tom da  je sa Malinove grane i da oni  nisu ni Hrvati, a ni Srbi. Srbiju je doživljavo ko svoju zemlju, a bio je aktivan i ko lovac i član Lovačke grupe ”Srndać” iz Tavakuta, a jedno vrime i pridsidnik SBO za lovni turizam. Volio je svoj poso, jel je bio vozač i radio za ”Dinamotrans”, pa za ”Nis Naftagas”. Bio je aktivni član u mnogim ribolovačkim i lovačkim društvima...

 

tekst pripravio: Miroslav Vojnić Hajduk