I ove godine se priskakala vatra na Ivana Cvitnjaka

Tradicionalni običaj kod Bunjevaca, priskakanje vatre na Svetog Ivana Cvitnjaka, održan je šestu godinu zaredom u Maloj Bosni. Rič je o tradicionalnoj manifestaciji koja se održava u okviru programa obilužavanja nacionalnog praznika Bunjevaca - „Dana Dužijance”, a nosilac dešavanja je Udruženje građana „Bunjevačka vila” iz Male Bosne.

Vinčići se pletu od svakakog poljskog cvića koje se nađe na njivi: plavi različak, bili slez el ditelina….Za sam Ivanov vinac vizana su mnogobrojna virovanja.

Martina Dujmović iz Svetozara Milića kaže da je mislila da će priskakanje bit strašno, al nije.

“Jako mi se sviđa običaj. Veoma je zanimljiv i nije bilo teško”, kazla je Martina.

 Krug pridstavlja početak i kraj, to je životni tok koji prolazi kroz naš život.

"Nakon priskakanja vatre vinac se baco u vodu zakačilo na slime kod kuće podililo dici. Bacalo se u vodu da se vidi da li će se divojka udati, el čiji će vinac najduže ostati u vodi onog će srića da prati. Gledalo se da svaka kuća ima Ivanov vinac, jel to je za dicu radost, a mi odrasli pamtimo i prinosimo običaj na dicu. Vinac nisu plele udate žene el starije, neg mlade cure i mećale su ga na glavu.To je bio jedan od vidova upoznavanja i zabave med mladima. Postojo je i običaj da kad se stane u kolo, cura koja je tila da igra parnu igru sa momkom,  metila je  vinac njemu na glavu el ga je prilada i na taj način mu je dala do znanja da želi da igra s njim”, kaže pridsidnica  UG “Bunjevačka vila”, Nela Ivić.

Ona dalje divani i o drugim virovanjima koji se odnose na vinac.

“Cura koja baci vinac na krov kuće ako ostane na krovu kuće te godine će se udat, a ako padne još će malo sačekat. Kad vinac baci na drvo, ako je na viskoj grani bogato će se udati”, kaže uz osmih Nela Ivić.

 Okupljene je pozdravila i  dr Suzana Kujundžić Ostojić, pridsidnica Nacionalnog savita bunjevačke nacionalne manjine, a obratio se i  Marko Marić, pomoćnik gradonačelnika Subatica.

 “Grad izuzetno ceni bunjevački narod, što smo i dokazali ove godine kada smo omogućili da bunjevački jezik napokon doživi ono što je odavno tribalo da se desi, a to je da bude u ravnopravnoj upotribi, ko službeni jezik grada. Bunjevci su častan, pošten, vridan i radan narod  i uvik su bili na pravoj strani. Tribalo je dugo vrimena da ispravimo nepravdu prema njima. Što se tiče, lokalne samouprave ona će uvik podržavati Bunjevce. Njevi praznici, kultura su izuzetno vridni, bogati, i autentični, i svojim prisustvom obogaćuju grad”, reko je Marko Marić, pomoćnik gradonačelnika Subatice.

Kako je istakla  Nela Ivić, pridsidnica UG „Bunjevačka vila”  ovo je  priprava za “Dan Dužijance”, jedan od četiri nacionalna praznika Bunjevaca.

 “Već nikoliko godina održavamo ovaj običaj u Maloj Bosni i svake godine je sve više i više učesnika i dice, što nam je posebno drago. Kad se vatra strne običaj je bio da se noge i šake taru kroz tu gar da bi se zaštitile ruke i noge od žuljeva. Znamo da ris nije lak poso ni za muškarce ni za žene i tako smo imali taj običaj da se zaštite. Vinci koje divojke ispletu obično se okače na kuću, odnosno zabat kuće, jer se virovalo da će se tako kuća zaštiti od groma i drugog zla. Počeli smo prija šest godina da otrgnemo običaj od zaborava, a danas obilužavamo običaj ko dio nematerijalne kulturne baštine Bunjevaca”, kazla je Nela Ivić, pridsidnica UG „Bunjevačka vila”.

tekst i foto: S.I./bunjevci.net

Tekst je nasto u okviru projekta " Umitnički radovi isprepeteni prstima Bunjevaca i Bunjevki “ koji je realizovan uz podršku Pokrajinskog sekreterijata za kulturu, informisanje i virske zajednice. Za sadržaj priloga odgovornost isključivo snosi "Bunjevačka matica" i redakcija časopisa "Rič Bunjevačke matice". Stavovi koji su u tekstu ne odražavaje nužno stavove  Pokrajinskog sekreterijata za kulturu, informisanje i virske zajednice.