Mihajlo Miša Mandić- Kako sam postao bunjevački učitelj?

In memoriam

Od emeritus prof.dr Đule Obadovića, našeg poznatog matematičara u Mađarskoj[1], dobio sam 9.9.2020.god tužnu vist da je umro Dr. Mihajlo Mandić[2] u Čavolju. Sarana je bila odriđena za 12.9. subota u 10 sati. Na žalost nas pravih Bunjevaca, zbog situacije na granici, niko nije mogo od nas prisustvovati i oprostiti se od ovog  vrlog Bunjevca, iz plemićke grane čavoljskih Mandića. 2007.godine, u dogovoru sa Mr.Suzanom Kujundžić Ostojić[3] članom organizacionog odbora naučnog simpozijuma “O Bunjevcima”[4], pozvo sam telefonom g.Mihajla Mandića da zvanično uzme učešća. Na našu žalost, spremo se ubrzo na operaciju očivi pa nije mogo, al je poželio ako budemo organizovali oped, da ga pozovemo na novi simpozijum, o njegovom i našem narodu. Ni 2008.godine, još zdravstveno nije bio spreman na taj napor, a za poslidnji, već je imo 90. U međuvrimenu, priko gospođe Anke Piuković, poslo mi je par njegovi knjiga o Čavolju i Mandićima. Dva dana prija kraja puta, pun života, u 92.godini, o svom bunjevačkom poriklu, dao je novinarki Balázs Ildikó, intervju za list “Bajai Honpolgár”[5] koji prinosimo u mom privodu.

KAKO SAM POSTO BUNJEVAČKI UČITELJ

Prisićanja Mihajla Miše Mandića u 92. godini života.

Dr. Mihajlo Mandić, zavičajni istoričar, istraživač bunjevačke etnologije, i u ciframa je za poštivanje. 4. septembra napunio je 92.godine, objavio je 22 knjige i nikoliko stotina stručnih radova na pet jezika, mađarskom, srpskom, hrvatskom, nemačkom i bunjevačkom[6]. Idejni je tvorac Čavoljskog bunjevačkog etnomuzeja, cilog života, sem kratkog službenog boravka u Budimpešti, kada je bio državni sekretar, proživio je u Čavolju, ko učitelj i direktor škule. O ditinjstvu i familiji, divani sa velikim proživljavanjem, koloritno, ko pravi pripovidač. Sa velikom zafalnošću i radošću u duši, prisića se šta je prošo. Srićnim čovikom se osića, kojim je sudbina slidila uvirenja. “Prema biološkim pravilima, čovik ne može odriditi di će se roditi. 1928. septembra 4. ja sam već jako bio znatiželjan da upoznam svit, iako su mamini roditelji želili da još malko dočekam. Bio sam prvo dite mojih roditelja, rođen već u prvoj godini braka, kada su još uvik bili vrlo siromašni, eto zato sam mogao još malo dočekati. Mlađa sestra rodila se deset godina posli mene. Ovo mi je mater ispričala iskreno, tek kad sam posto ozbiljan čovik. Ispričala mi je i to da sam rođen sa koricama. To me je pratilo cilog života. Trenutno ja sam najstariji muški stanovnik Čavolja. Ne bih ni zamisliti mogo da napuštim moje selo, jel zemlju. Srićnim se smatram, jer cilog sam života radio ono što volim. Roditelje još uvik spominjem u molitvama, zahvalan što su me od teškog seljačkog života spasili, poučavali me, sve je to bilo moguće zahvaljujući njevoj inteligenciji. Otac mi je sprva divanio: “Sine voliš kobasice i žmare , bićeš ti mesar!” Kad jedne nedilje u podne kaže mi:”Sine nećeš ti biti mesar, bićeš učitelj.” Kaže moj otac, da ću ja sad od mesara ipak biti učitelj? “Ne čika Marcika, od ovog derana učitelja triba izdeljati, jer je pametno dite, samo je lin malko, al na tome se može pomoći”. Kaže otac da se na linom ditetu može pomoći? Tako da bude vridan, umisto lin? Učitelj je na to kazo: “U vašem komšiluku  stoji ko podstanar jedan poreski inspektor, on će derana ispitati i naučiti učiti! “Tako je izabran  moj životni put. Otac, a još i dida, bili su ko seoska inteligencija,  velečasni nas je redovno obilazio, ko virujuću familiju, donosio nam knjige i novine, bili su pomalo i načitani. Živili smo u jednoj sobi, mi ko seljačka familija, na jednoj strani sobe, u jednom krevetu bili su mater i otac, u drugom ja, u trećem teta sa mojom sestrom. U četvrtoj ćoši bila je parasnička peć, ona je zagrijavala cilu sobu. Mi smo dežurali, učili. Zaboravio sam pitati oca, šta je platio onom poreskom inspektoru.

[1] Napisao 7 knjiga izdatih u 43 izdanja udžbenika iz više matematike i 1 autobiografsku knjigu „Életem - Hiszek a végtelenben” (“Moj život - virujem u beskonačnost)
[2] *4.9.1928.+9.9.2020. saranjen 12.9.2020.
[3] Sada dr.Suzana Kujundžić Ostojić
[4] U organizaciji BNS i SANU ogranak u Novom Sadu
[5] U privodu “Bajski građanin”
[6] „..magyarul, szerbül, horvátul, németül és bunyevácul..”

piše: politikolog Zvonko Stantić

više o ovom čitajte u novom broju Riči.

 

Pritraga

Aktuelno u Riči

Prid nama je novi broj.

Poveznice

Zaslužne žene o kojima se malo zna